Ova lepotica se nalazi na južnim padinama Fruške Gore delimično u sastavu Nacionlnog parka. Udaljena je 80 kilometara od Beograda i 24 kilometara od Novog Sada. Turistička istorija Banje Vrdnik počinje posle II Svetskog  rata, kada su rudari iz čuvenog Vrdničkog rudnika mrkog uglja, čiji je kvalitet poređen sa šelskim, podigli mali banjski kompleks. Kompleks je ubrzo izašao na dobar glas, rudnik je zatvoren i Vrdnik se zazeleneo. Banja Vrdnik, najsnažnije mesto Vojvodine, na 200 m nadmorske visine, ekološka oaza sa obiljem vegetacije, leži na bogatim nalazišta termalno- mineralne vode. Zato su se stručnjaci i opredelili da ovde izgrade savremeni Zavod za specijalnu rehabilitaciju i hotel Termal. Kompleks poseduje otvoreni, olimpijski bazen sa termo- mineralnom vodom, temperatura 32,8 °C, dva zatvorena bazena, bisernu kupku, finska saunu,sportske terene, 260 postelja i kongresnu dvoranu. U Zavodu, koji raspolaže savremenom opremom za pružanje svih metoda fizikalne medicine i rehabilitacije, koji obavlja stručni tim lekara specijalista, leče se reumatizam i sve bolesti koštano- zglobnog sistema. Koriste se najsavremeniji metode hidro i elektro terapije. 

Vrdnik, iz kog je potekla prva struja u Sremu, iznedrio je i značajne ličnosti, pre svega spisateljicu Milicu Stojadinović Srpkinju, koja je, priča se, zbog neostvarene ljubavi sa Njegošem svoj život tužno završila. Vrdnička kula je , takođe vredan istorijski spomenik jer je izgrađena na temeljima iz rimskog doba. Nadomak kule je imesto zvano Tatarice. Po predanju, zahvaljujući dobrom pregledu tu su na vreme uočeni i zaustavljeni Tatari.

Bnjsko-hotelsko-rehabilitacioni centar Termal stožer je razvoja turizma. Zahvaljujući njemu ceo kraj oživljava, niču brojni mali pansioni i teniski tereni.  Osim posetilaca koji u banju Vrdnik dolaze iz zdravstvenih razloga, sve je više sportskih ekipa na pripremama, učesnika brojnih kongresa i poslovnih ljudi koji koriste produžene vikende u rekreativnog svrhe

Iz Banje Vrdnik mogu se koristiti i brojni izleti u bližu i dalju okolinu, pre svega do 16 fruškogorskih manastira koji svojom lepotom, značajem i vrednošću kulturnog blaga privlače brojne turiste. Nadomak samog termalna centra je manastir Ravanica koji se prvi put pominje 1579. Turci su spalili manastir ali su ga obnovili monasi Ravanice Kod Ćuprije i dali mu ime manastira iz kojeg su došli. Tom prilikom su doneli mošti kneza Lazara, te iz tog doba potiče predanje da je Vrdnik njegova zadužbina. Obavezno treba posetiti Etnokućicu Jazak, u obližnjem istoimenom selu, kao i fabriku veoma ukusne i zdrave vode „Jazak“. Nakon obilaska i napornog dana kada ogladnite, gastronomski kutak Klopa Kod Zeme je izbor koji mi preporučujemo!